HBO je pripremio mali vodič kroz serije koje nije preporučljivo da gledaš sa njima.
Ne kažemo da zaobiđeš ove naslove, samo pronađi pravi trenutak za njih.
Odvoji vreme za sebe i upali ove serije dok te matorci ne gledaju.
I ne idu oni na živce samo vama, već i službenicima. I zato je osoblje Opšte bolnice u Pančevu donelo bolnu ali, ne sumnjamo, vrlo efikasnu odluku – upotreba reči „samo“ je zabranjena!
Ako ste vi od tih koji bi samo da pitaju – žao nam je! A nama ostalima, koji svoja pitanja držimo u sebi sve dok ne dođemo na red – konačno je svanulo.
Kapetan Bojan Denić herojski je poginuo je tačno pre dvadeset godina u ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. godine, pokušavajući da spase tri nestala vojnika.
On je svoj život dao otadžbini u borbi protiv šiptarskih terorista, a rodni Leskovac odužio mu se time što jedna ulica u gradu nosi njegovo ime.
U zvaničnom izveštaju koji je potpisala komanda Treće armije, navodi se da je Denić komandujući jednom jedinicom u graničnom pojasu opštine Prizren, posle uspešne akcije, obavešten da trojice vojnika nema.
Lično je krenuo u njihovo izbavljenje. Dvojicu je izvukao u neposrednoj borbi sa banditima, a zatim se vratio po trećeg. Ali, taj vojnik se već bio sam izvukao i vratio se u jedinicu – navodi se u izveštaju.
Kapetan je naišao na višestruko brojčano jaču zasedu i poginuo.
U ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999. godine poginulo je ukupno 68 pripadnika 549. Motorizovane brigade, čijom jedinicom je ovaj hrabri Leskovčanin komandovao.
Ovo su samo neke od situacija koji jedne oduševljavaju,a drugi ih se za ogavnošću sećaju:
A ne dao ti Bog da slučajno sretneš Marića…
Svako može nešto da zakači na internet, napiše na svom blogu ili sajtu, što vidi veliki broj ljudi, ali je Lakićević uveren da to nema veliki uticaj i da nije problem.
Problem su ljudi na vlasti, koji lažu, izmišljaju i iz svojih interesa proturaju vesti koje nisu tačne, da bi njima uticali na javno mnjenje i proizveli određene efekte – ukazuje Lakićević kao sagovornik u FoNetovom serijalu Press Extra.
Prema njegovom stavu, najveći proizvođač lažnih vesti u Srbiji je predsednik Republike Aleksandar Vučić, a onda slede i drugi političari nižeg ranga, mada njihove vesti imaju uži domet.
Mediji prenose informacije i to one sa najvišeg mesta, jer morate da obavestite publiku, javnost Srbije, a ako je to laž, vi prenesete laž. Posle možete da napišete da to nije tačno, na primer da plate nisu najveće, niti da je Srbija lider u region – ukazao je Lakićević, ali onda morate da dajete ispravku, a ispravke uvek imaju slabiji efekat od onog što je objavljeno.
Povodom najave formiranja vladine komisije za borbu protiv lažnih vesti, on je predložio da njeni članovi prvo odu u Vladu Srbije i da se sa njima dogovore da se to smanji.
U prvoj epizodi šestog serijala Džon Lok briše svoj krvavi nož o ćilim koji je istkao vanvremenski Džejkob, a na njemu su prepoznatljive i lako uočljive pirotske šare.
Teoretičarama zavera, koji obožavaju ovu seriju, a uz to su i veliki nacionalisti, ova scena nikako nije smela da promakne jer simbolično sve Srbe i njihova nacionalna obeležja stavlja na pijadestal najstarijeg naroda na svetu.
U ovom tekstu namerno nema spojlera zbog onih koji tek gledaju ili još uvek nisu odgledali ovu seriju, a vatreni fanovi bi i vezanih očiju mogli da pogode o kojojj sceni je reč jer je jedna od najbitnijih za dalji razvoj događaja.
Vjerica Radeta na Tviteru napisala je sledeće:
Čitam umrla Hatidža Mehmedović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?! – napisala je.
Stavovi Radete, njenog lidera Vojislava Šešelja i SRS, odavno su poznati javnosti po svojoj grotesknosti, ali je svakoj normalnoj i mentalno zdravoj osobi potpuno nepojmljivo da bilo ko može da ode toliko daleko.
Skandalozni status na Tviteru ona je posle obrisala, ali je bilo kasno, jer se u međuvremenu masovno šerovao skrinošot njenog tvita.
Inače, protiv Radete sud u Hagu vodio se postupak zbog nepoštovanja suda, jer je, uz kolegu Petra Jojića, optužena da je uticala na svedoke u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Protiv Jojića i Radete bila je raspisana i poternica, a prema poslednjim podacima, njima bi trebalo da se sudi u Srbiji.
Autori izložbe su Martino Stierli, kustos za arhitekturu i dizajn muzeja MoMA, Vladimir Kulić, beogradski profesor arhitekture na Florida Atlantic University, a saradnik je i Ana Kats, takođe iz MoMA muzeja
U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku u toku je izložba “Betonska utopija: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980”, na kojoj je izložen i čuveni crveni kiosk kojeg se mnogi sećaju s gradskih ulica iz vremena bivše zajedničke države.
Izložba je podeljena u tri celine: “Modernizacija”, “Globalne mreže”, “Svakodnevni život i Identiteti”, a teme koje se obrađuju su urbanizacija velikih razmera, tehnološki eksperimenti i njihova primena na svakodnevni život, konzumerizam, spomenička kultura i globalni uticaj jugoslavenske arhitekture.
Izložba je otvorena 15, jula, a u njujorškom muzeju biće do 13. januara 2019.
Kako navodi Ekonomist, zadivljujući mauzolej od mermera u gradu Agra, na severu Indije, bori se s modernim neprijateljima: toksičnim vazduhom i prljavom vodom.
Eksterijer mauzoleja iz 17. veka, čiju je izgradnju Šah Dzahan naredio za svoju najdražu ženu Ardžumand Bano Negum, poznatijom kao Mumtaz Mahal, nekada je bio čisto bele boje.
To se promenilo – zidovi Tadž Mahala sada su, delimično, ako ne i u celini, različitih nijansi žute, braonkasto crne i zelene boje.
Prvi znaci da nešto nije u redu pojavili su se još 1938. godine, kada je indijska vlada formirala komitet kako bi rešila problem postepenog potamljivanja spomenika.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, Agra je na osmom mestu najzagađenijih gradova na svet.
Iza naše zemlje su Grčka (23,1%), Rumunija (22,2%) i Bugarska (21,2%).
Na granici siromaštva živi 1,8 miliona Srba, što znači da je svaki četvrti siromašan.
U Srbiji polovina stanoviništa jedva sastavlja „kraj s krajem” – potvrđuju društvena istraživanja.
Prag rizika od siromaštva iznosi 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, dok je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.624 dinara, četvoročlanu 28.728 dinara. Ta domaćinstva ne smatraju se siromašnima, već su u većem riziku da postanu siromašnu.
VUČIĆ: SA PLATAMA SMO PRETEKLI BUGARE, JURIMO RUMUNE I MAĐARE
U julu je za novčanu socijalnu pomoć izdvojeno 1,12 milijardi dinara za 267.949 osoba, a osnovica za isplatu je 7.704 dinara. Posebnu mesečnu naknadu od 13.228 dinara prima 446 lica, za dečje dodatke ukupan iznos je nešto veći od milijardu dinara, a dobija 204.755 porodica za 384.334 dece.
Cenzus za ostvarenje ovog prava je da prihodi u porodici po članu domaćinstva ne prelaze 8.051 dinar.
150 – 200 hiljada ljudi koji će u narednom periodu ostati bez posla, takođe se nalaze u riziku od siromaštva.
Osobe od 19. do 24. godine, kao i žitelji sela, takođe su rizične kategorije.
35.000 ljudi u Srbiji koristi usluge narodne kuhinje, od tog broja trećina su deca.
vanredno.wordpress.com 